Инфраструктура просторних података (у даљњем тексту ИПП) је скуп технологија, мјера, норми, услуга, људских капацитета и осталих чимбеника који поједностављују расположивост и приступ просторним подацима те омогућавају ђелотворно обједињавање, управљање, одржавање и дијељење просторних података у сврху задовољења потреба у Федерацији Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: ФБиХ), као и њихова упораба изван ФБиХ.

Слично као при развоју саобраћајне или телекомуникацијске инфраструктуре, темељни концепт развоја ове инфраструктуре се заснива на успостави поузданог окружења за приступ ресурсима и размјени геоинформација. Кључни елементи њеног развоја су подаци и метаподаци, мреже и механизми приступа, стандарди, регулатива, финанцирање, људски ресурси и институционални оквири. Ови елементи чине технолошке и нетехнолошке компоненте које осигуравају и координирају размјену геоинформација те заједно омогућавају интероперабилност кориштењем истих технологија, стандарда и политика.

Најважнија компонента без које ИПП не може постојати су просторни подаци. Данас су просторни подаци дио свакодневице, често извана тек непримјетан позадински сегмент. Но, развојем технологије, а с тиме повезаног и развоја просторних података, данашње друштво више без просторних података не може опстати. Просторни подаци се практично највише вежу уз мобителе, рачунала, разне сензоре и промет (навигацију и возила). Просторни подаци описују објекте, догађаје и појаве те садрже осим просторне и временску компоненту. Њихова важност је данас неупитна, односно може се сматрати да су просторни подаци нужни за функционирање модерног друштва.

Просторни подаци су стољећима интерпретирани и визуализирани на аналогним картама које су нам до недавно биле главно помоћно средство приликом перцепције, разумијевања и оријентације објеката и догађаја у простору. Појавом и развојем Географских информацијских сустава (ГИС) отвориле су се нове могућности управљања просторним подацима и њиховим особинама. Развојем нових производа и услуга развијају се господарске и тржишне гране те нове генерације знања и стручњака с новим идејама.

Даљњим развојем информацијских и комуникацијских технологија, развојем просторних база података, могућностима објављивања, визуализације и дистрибуције података путем интернета јављају се нови захтјеви на просторне податке. Захтјеви корисника за просторним подацима све више се не односе само на конвенционалне документе у облику карата, планова и сл., већ на ажуриране, геометријски точне и лако доступне просторне податке у дигиталном облику. Природни је сљедећи корак успостава инфраструктуре која ће све те просторне податке једнозначно објединити.